Izvor: TradeArabia News Service
Potražnja za putovanjima beleži oporavak nakon perioda krize pandemije Covid-19, ali ova obnova takođe donosi nove izazove za turističku industriju. Prema rečima Charute Fadnis, potpredsednice kompanije Phocuswright, na Međunarodnom sajmu putovanja ITB Berlin, možemo reći da je pandemija definitivno iza nas.
Prema dostupnim podacima, u 2023. godini turističko tržište ne samo da je oporavljeno od krize tokom pandemije, već čak i premašuje nivoe iz 2019. godine. Međutim, Fadnis u panel diskusiji na ITB Berlinu upozorava da će se rast usporiti jer je nagomilana potražnja već zadovoljena.
Ono što je interesantno jeste da je veliki deo prihoda rezultat povećanja cena, a ne povećanja broja putnika, ističe Fadnis.
Pored toga, regije se oporavljaju različitim brzinama. U 2019. godini Severna Amerika, Evropa/iBliski Istok i Azija su bili otprilike na istom nivou, odnosno svaka je imala udeo od jedne trećine u rezervacijama. Međutim, 2022. godine Severna Amerika je zabeležila porast od 40 procenata, dok je Azija značajno zaostajala, čak i manje od Evrope. Fadnis očekuje da će se procenti u 2025. godini vratiti na nivoe pre pandemije.
Međutim, ostaje mnogo izazova, rekao je Fadnis. Inflacija je slabija, ali globalne krizne tačke nose nove rizike. Na sve to dodaje i najveći izazov – klimatske promene. Odgovornost industrije je da preduzme akciju u ovom smislu, ali pojedinačni putnici ne vide to kao svoj zadatak da aktivno učestvuju u svakoj inicijativi održivosti.
Predsednik Nemačkog udruženja putovanja (DRV), Norbert Fiebig, poziva političare da finansijski podrže ekološku transformaciju industrije. Fiebig takođe ističe da je delovanje u oblasti životne sredine i održivosti glavni zadatak za budućnost. Najveći izazov za turističku industriju je činjenica da je mobilnost bez odgovarajućih sredstava, tj. avionskog putovanja, nezamisliva. On je apelovao na saveznu vladu da preispita nedavnu odluku o prestanku finansiranja istraživanja o održivim gorivima za avijaciju.
U pogledu trendova prihoda, predsednik DRV fokusira se na nemačko biro putovanje. I ovde su rezervacije za 2024. godinu već premašile nivoe iz 2019. godine. Brojke za zimsku sezonu odmah su zatim 11% veće od istog perioda u 2019. godini. On predviđa da će ovo leto doneti rast od 13%. Putovanja na sunce i plažu i dalje su najpopularnija među nemačkim turistima. Turska je preuzela prvo mesto prema broju poseta, a Grčka je takođe postala popularnija. Egipat je na četvrtom mestu, kaže Fiebig.
Fiebig je zaključio svoj govor na ITB Berlinu tako što je izrazio apel putnicima i zainteresovanim stranama: “Hajde da putujemo kako bismo učinili svet boljim mestom.”
FOKUS NA OKRUŽENJU
U međuvremenu, Jeremy Sampson, izvršni direktor Travel Foundation-a, rekao je da bi masovni rast globalnog turizma doveo do ogromnog povećanja emisija ako se pristup nastavi kao i dosad.
Naglašavajući svoju studiju “Vizija turizma 2030. i dalje”, Sampson je istakao tokom Future Track na ITB Berlinu 2024: “Moramo omogućiti širenje ekološki prihvatljivih područja i ograničiti ona koja štete okolini.” Glavni fokus je na regulisanju avionskog saobraćaja.
Studija daje model za postizanje klimatske neutralnosti i taj model je dinamičan, ali ostvariv – ipak će biti potreban veliki napor, rekao je.
Osnovu ove studije Travel Foundation-a čini kombinacija 40 mera iz šest kategorija: kompenzacija emisija gasova sa efektom staklene bašte, elektrifikacija i efikasnija ponuda, infrastrukturni razvoj za zaštitu klime, razvoj održivih goriva, nametanje poreza i doprinosa, te selektivna promocija putovanja sa većim ekološkim udahom. Sampson veruje da cilj neto nule može zaista biti postignut ako se sistemski sprovedu sve neophodne mere.
Na osnovu predviđenog rasta postoji samo jedan scenario koji omogućava postizanje cilja neto nule do 2050. godine, prema Sampsonovim rečima: biće potrebne duboke promene, na primer u pogledu putničkog ponašanja i struktuiranja ponude. To uključuje smanjenje udaljenosti putovanja, veće širenje putovanja kopnom, smanjenje rasta avionskog saobraćaja, ograničavanje dugolinijskih letova na nivoe iz 2019. godine, i korišćenje 100 posto obnovljive energije u hotelskim objektima, automobilima itd. Takođe će biti potrebne investicije u infrastrukturu i tehnologiju kako bi putovanja bila ekološki prihvatljiva.
U 2019. godini avionski saobraćaj je činio samo dva posto svih putovanja, dok je istovremeno proizvodio najveće emisije CO2. Ukoliko se ne nametnu ograničenja, broj letova će se do 2050. godine povećati četiri puta, čime će avionski saobraćaj generisati 41 posto ukupnih emisija u turizmu. Postoje samo dve opcije za regulisanje emisija iz turizma: sistematsko suzbijanje globalnih putovanja ili sistematsko uvođenje putovanja sa neto nulom.
ČESTA PITANJA O OBNOVI TURISTIČKE INDUSTRIJE I IZAZOVIMA
1. Kako se turističko tržište oporavlja nakon pandemije Covid-19?
– Turističko tržište se oporavilo i čak premašilo nivoe iz 2019. godine u 2023. godini.
2. Kakav je uticaj rasta cena na turističku industriju?
– Veliki deo prihoda rezultat je povećanja cena, a ne povećanja broja putnika.
3. Kako se različite regiona oporavljaju različitim brzinama?
– U 2022. godini Severna Amerika je imala porast od 40%, dok je Azija zaostajala.
4. Koji su ključni izazovi za turističku industriju?
– Ključni izazovi su inflacija, globalne krizne tačke i klimatske promene.
5. Koja su trenutna trendovi prihoda u nemačkoj turističkoj industriji?
– Rezervacije za biro putovanje u Nemačkoj za 2024. godinu već premašuju nivoe iz 2019. godine.
6. Koje su mogućnosti za postizanje klimatske neutralnosti u turizmu?
– Potrebne su kompenzacija emisija, elektrifikacija, razvoj održivih goriva, nametanje poreza, selektivna promocija ekoloških putovanja i investicije u infrastrukturu i tehnologiju.
7. Koje su opcije za regulisanje emisija iz avionskog saobraćaja?
– Opcije su sistematsko suzbijanje globalnih putovanja ili sistematsko uvođenje putovanja sa neto nulom.
Ključni pojmovi:
– Pandemija: globalna epidemija bolesti
– Oporavak: vraćanje na prethodno stanje nakon krize
– Potražnja: interesovanje ili tražnja za određenim proizvodom ili uslugom
– Industrija: grana ekonomije koja se bavi proizvodnjom ili pružanjem određene robe ili usluge
– Rezervacije: postupak rezervisanja ili bukiranja putovanja ili smeštaja
– Inflacija: rast cena i pad kupovne moći novca
– Klimatske promene: promene u vremenskim uslovima uzrokovane ljudskom aktivnošću koje dovode do globalnog zagrevanja
– Kompensacija emisija: smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte putem drugih mera kao što je sadnja drveća ili ulaganje u obnovljivu energiju
– Elektrifikacija: zamena neelektričnih sistema i uređaja električnim
– Održiva goriva: goriva koja manje zagađuju okolinu i imaju manje emisija gasova sa efektom staklene bašte
– Infrastruktura: osnovne građevine i objekti, kao što su putevi, mostovi i zgrade, potrebni za podršku društvenim i ekonomskim aktivnostima
– Emisije CO2: izduvni gasovi koji sadrže ugljen-dioksid i doprinose globalnom zagrevanju
– Potrošačko ponašanje: navike i postupci potrošača pri kupovini i potrošnji
– Neto nula: stanje ravnoteže u kojem se emisije izjednačavaju sa smanjivanjem ili kompenzacijom emisija